I ti pišeš pesme?

Bez brige, to se leči.

Čudna mi čuda u zemlji izlazećeg bluda

Ako kravi daš ime i tretiraš je kao ličnost, davaće više mleka.

Pola metra

Čitalačka publika

Misha Mashina & Mashtrakala su novotalasni/postpank bend, i zvuče baš onako kako se tvoji roditelji i sećaju novog talasa: gitara, bas, bubanj, sint, dovoljno skakutavo i veselo, a pevano pomalo blentavo.

Dok neki misle da je potrebna duboka ozbiljnost u tekstovima, skrivena poruka koju će shvatiti samo neshvaćeni geniji i srodne umetničke duše koje nikad nisu napustile sigurnost četiri zida, Mashtrakala s osmehom pljuju i levo i desno, bez želje da glumataju posebnost, originalnost i neponovljivost.

Sa druge strane, ako "energičnim" smatraš samo masne, do zla Boga kompresovane distorzirane gitare i brze ritmove, onda si, opet, na pogrešnom mestu: uz malo mašte i prvi album Branka Kockice može da zvuči žešće od tih gluposti, a svaki album Mashtrakala svakako i jeste.

Naši uzori? U najvećoj meri Zenon, Hanibal, Pinokio i Ljubiša Samardžić, nešto manje: Ivica bez Marice, Jurij Gagarin i Čaušesku. Od Zenona smo pokupili fore na bubnjevima (naročito na prelazima), od Hanibala smenjivanje 'clean' i distorzirane gitare, od Pinokija melodične deonice za sint, dok je Gagarin za nas Bog kada se radi o ponavljanjima stihova.

U poslednjem intervjuu, Milan Mladenović nas je nazvao "retardiranim mravojedima", verovatno aludirajući na činjenicu da na svakoj svirci ponešto podelimo publici, odnosno da niti pucamo visoko, niti u venu. Jednog dana, nadamo se, Soko Štark će nam postati sponzor. Pravi slatki šećer.

Što se političke korektnosti tiče, mi ne diskriminišemo - mi jednako mrzimo sve.